Ko je Nikola Tesla? Detaljna biografija genija: izumi, obrazovanje, život i zanimljivosti

Detinjstvo, rodno mesto i porodica

Nikola Tesla je rođen u ponoć, tokom silovite letnje oluje praćene grmljavinom, u noći između 9. i 10. jula 1856. godine u selu Smiljan kod Gospića, u oblasti Lika (Vojna krajina, tada u sastavu Austrijskog carstva). Prema porodičnom predanju, babica je uplašena munjama rekla: "Ovo dete biće dete tame", na šta je njegova majka Đuka odlučno odgovorila: "Ne, biće dete svetlosti!"

Njegov otac, Milutin Tesla, bio je izuzetno obrazovan srpski pravoslavni sveštenik, pisac i besednik sa bogatom ličnom bibliotekom. Majka, Georgina Đuka Mandić (takođe iz svešteničke porodice Mandića), iako formalno nepismena, posedovala je vanserijsku inteligenciju, fotografsko pamćenje i izuzetan pronalazački dar – izrađivala je sopstvene tkalačke i poljoprivredne alate u domaćinstvu. Sam Tesla je često govorio da je svoj pronalazački dar i eidetiku nasledio upravo od majke.

Nikola je imao starijeg brata Daneta, koji je važio za neverovatno darovitog dečaka, ali je tragično stradao pavši s konja kada je Nikoli bilo svega pet godina, što je ostavilo neizbrisiv trag na njegovu psihu. Imao je i tri mlađe sestre: Milku, Angelinu i Maricu (od kojih je Marica bila majka Save Kosanovića, diplomate koji je kasnije preneo Teslinu zaostavštinu u Beograd).

Obrazovanje, akademski život i gradovi u kojima je živeo

Teslin put ka svetskoj nauci vodio je kroz nekoliko ključnih evropskih obrazovnih centara:

• Smiljan i Gospić: Prva osnovna znanja stiče u Smiljanu, a potom u Nižoj realnoj gimnaziji u Gospiću. Još kao dečak gradio je male vodene točkove na potocima i sanjao o kroćenju energije Nijagarinih vodopada.
• Karlovac (1870–1873): Pohađa Višu realnu gimnaziju na Rakovcu u Karlovcu. Tamo ga profesor fizike Martin Sekulić fascinira eksperimentima sa elektricitetom, a Tesla u glavi izvodi integralne račune tolikom brzinom da su profesori mislili da prepisuje.
• Grac (1875–1878): Upisuje studije elektrotehnike na Politehničkom institutu u Gracu. Bio je fanatičan student koji je učio od 3 ujutru do 11 uveče, polažući skoro dvostruko više ispita nego što je plan predviđao. Tu se prvi put susreće sa Gramovom mašinom (jednosmerni generator) i uočava da varničenje na komutatoru predstavlja manu, započevši rad na ideji motora bez četkica.
• Maribor i Prag (1879–1880): Zbog gubitka stipendije i očeve smrti privremeno boravi u Mariboru, a zatim odlazi u Prag gde na Karlovom univerzitetu sluša predavanja iz filozofije i fizike.
• Budimpešta (1881–1882): Zapošljava se u Centralnom telegrafskom uredu. Tokom šetnje gradskim parkom sa prijateljem Antonijem Sigetijem, dok je recitovao Geteovog "Fausta", doživljava trenutak prosvetljenja i štapom u pesku crta dijagram rotirajućeg magnetnog polja – temelj asinhronog motora!
• Pariz i Strazbur (1882–1884): Radi za Kontinentalnu Edisonovu kompaniju u Parizu, a u Strazburu konstruiše prvi operativni model indukcionog motora.
• Njujork i Amerika (od 1884): Sa samo četiri centa u džepu, pesmama i preporukom Čarlsa Bečelora, Tesla 6. juna 1884. stiže u Njujork pravo kod Tomasa Edisona.

Najveći izumi, "Rat struja" i partnerstvo sa Vestinghausom

"Rat struja": Naizmenična (AC) protiv Jednosmerne (DC)

Nakon kratke i razočaravajuće saradnje sa Tomasom Edisonom (koji mu nikada nije isplatio obećanu nagradu od 50.000 dolara za redizajn generatora), Tesla napušta kompaniju. Edison je tvrdoglavo forsirao jednosmernu struju (DC), koja je imala ogroman gubitak energije i zahtevala elektranu na svakih kilometar i po.

Tesla je patentirao polifazni sistem naizmenične struje (AC) koji je omogućio prenos struje na stotine i hiljade kilometara pod visokim naponom uz minimalne gubitke. Genijalni industrijalac Džordž Vestinghaus otkupljuje Tesline patente za milion dolara i autorske honorare.

Trijumf naizmenične struje krunisan je 1893. godine na Svetskoj izložbi u Čikagu (kada je Tesla osvetlio ceo grad sa preko 100.000 sijalica) i 1895. godine puštanjem u rad prve velike hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima.

Pregled najznačajnijih Teslinih patenata i otkrića:

Privatni život, žene, neobične navike i zanimljivosti

Fizički izgled i držanje

Nikola Tesla je bio izuzetno visok za svoje vreme – 188 cm (1,88 m), građen vitko, sa težinom od svega 64 kilograma koju je držao tokom celog života. Oblačio se u najotmenija odela od tvida, nosio svilene kravate i rukavice od jelenske kože, i zračio aristokratskom elegancijom.

Odnos sa ženama i celibat

Iako su za njim uzdisale najlepše i najbogatije žene Njujorka (uključujući pijanistkinju Margerit Merington, En Morgan i ledi Kler Šeridan), Tesla se svesno opredelio za celibat. Smatrao je da porodični život i telesne strasti oduzimaju energiju i koncentraciju neophodnu za velika naučna otkrića.

Poliglot i fotografsko pamćenje

Govorio je čak 8 svetskih jezika: srpski, engleski, francuski, nemački, italijanski, latinski, mađarski i češki. Posedovao je tzv. eidetičko pamćenje – nikada nije crtao planove na papiru, već je aparate vizualizovao u mislima, puštao ih da rade u glavi mesecima i potom ih pravio bez ijedne greške u dimenzijama!

Fascinacija brojem 3 i golubovi

Tesla je u poznim godinama ispoljavao izražene opsesivno-kompulzivne crte: obilazio je zgrade tri puta pre ulaska, zahtevao je tačno 18 salveta za večerom (deljivo sa 3), imao je fobiju od bisera i okruglih predmeta. U starosti je svakodnevno na ulicama Njujorka hranio hiljade golubova, a za jednu belu golubicu je tvrdio da je voleo kao što čovek voli ženu.

Poslednje godine, odlazak u večnost i zaveštanje

Nikola Tesla je preminuo sam, u siromaštvu (jer se odrekao tantijema kako bi spasio Vestinghausovu firmu od bankrota), na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, u sobi 3327 na 33. spratu hotela "Njujorker" na Menhetnu, u svojoj 87. godini.

Državna komemoracija prenošena je uživo na američkom radiju, a gradonačelnik Njujorka Fjorelo La Gvardija pročitao je dirljiv oproštajni govor. Više od 2.000 ljudi prisustvovalo je opelu u katedrali Svetog Jovana Bogoslova u Njujorku. Violinista Zlatko Baloković je po Teslinoj želji odsvirao čuvenu srpsku pesmu "Tamo daleko".

Danas se njegova celokupna lična zaostavština, naučne beleške i zlatna urna sa pepelom čuvaju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, koji je uvršten u Uneskov registar "Pamćenje sveta". U njegovu čast, međunarodna jedinica magnetne indukcije nosi naziv Tesla (T).

Često postavljana pitanja o Nikoli Tesli (FAQ)