İstiklal Marşı Sözleri - Türkçe Orijinal, Almanca ve Sırpça Çevirisi

Söz Yazarı: Mehmet Âkif Ersoy

Besteci: Osman Zeki Üngör

Ana Dil: Türkçe

Kabul Tarihi: 12 Mart 1921

Ana Dil (Sol Sütun): 🇹🇷 Türkçe

İstenilen Çeviri:

🇹🇷 Orijinal Metin (Türkçe) 10 Kıta

1. Kıta Korkma, sönmez bu şafaklarda yüzen al sancak; Sönmeden yurdumun üstünde tüten en son ocak. O benim milletimin yıldızıdır, parlayacak; O benimdir, o benim milletimindir ancak.

2. Kıta Çatma, kurban olayım çehreni ey nazlı hilâl! Kahraman ırkıma bir gül… ne bu şiddet bu celâl? Sana olmaz dökülen kanlarımız sonra helâl, Hakkıdır, Hakk'a tapan milletimin istiklâl.

3. Kıta Ben ezelden beridir hür yaşadım, hür yaşarım. Hangi çılgın bana zincir vuracakmış? Şaşarım! Kükremiş sel gibiyim; bendimi çiğner, aşarım; Yırtarım dağları, enginlere sığmam, taşarım.

4. Kıta Garb'ın âfâkını sarmışsa çelik zırhlı duvar; Benim iman dolu göğsüm gibi serhaddim var. Ulusun, korkma! Nasıl böyle bir imânı boğar, "Medeniyet!" dediğin tek dişi kalmış canavar?

5. Kıta Arkadaş! Yurduma alçakları uğratma sakın; Siper et gövdeni, dursun bu hayâsızca akın. Doğacaktır sana va'dettiği günler Hakk'ın... Kim bilir, belki yarın... belki yarından da yakın.

6. Kıta Bastığın yerleri "toprak!" diyerek geçme, tanı! Düşün altındaki binlerce kefensiz yatanı. Sen şehid oğlusun, incitme, yazıktır atanı; Verme, dünyâları alsan da bu cennet vatanı.

7. Kıta Kim bu cennet vatanın uğruna olmaz ki fedâ? Şühedâ fışkıracak toprağı sıksan, şühedâ! Cânı, cânânı, bütün varımı alsın da Hudâ, Etmesin tek vatanımdan beni dünyâda cüdâ.

8. Kıta Rûhumun senden İlahî, şudur ancak emeli: Değmesin ma'bedimin göğsüne nâmahrem eli! Bu ezanlar-ki şehâdetleri dinin temeli- Ebedî yurdumun üstünde benim inlemeli.

9. Kıta O zaman vecd ile bin secde eder -varsa- taşım, Her cerîhamdan, İlahî, boşanıp kanlı yaşım; Fışkırır rûh-ı mücerred gibi yerden na'şım; O zaman yükselerek arşa değer belki başım.

10. Kıta (Final) Dalgalan sen de şafaklar gibi ey şanlı hilâl! Olsun artık dökülen kanlarımın hepsi helâl. Ebediyyen sana yok, ırkıma yok izmihlâl; Hakkıdır, hür yaşamış bayrağımın hürriyet; Hakkıdır, Hakk'a tapan milletimin istiklâl!

🇩🇪 Deutsche Übersetzung (Almanca) Çeviri Metni

1. Strophe Fürchte dich nicht! Niemals verlischt die wehende rote Fahne in dieser Morgenröte, Solange auf meiner Heimat das letzte Herdfeuer noch lodert. Sie ist der Stern meines Volkes, der ewig strahlen wird; Sie ist mein, und sie gehört allein meinem Volke.

2. Strophe Runzle deine Stirn nicht, ich flehe dich an, o schüchterner Halbmond! Schenke meinem Heldenvolke ein Lächeln... Was soll dieser Zorn, diese Wut? Sonst wird dir unser Blut nicht gesegnet sein, das wir für dich vergossen; Freiheit ist das ureigene Recht meines Volkes, das der Wahrheit (Gott) dient!

3. Strophe Frei lebte ich von Anbeginn der Zeiten, frei will ich immer leben. Welcher Wahnsinnige wagte es, mich in Ketten zu schlagen? Ich staune! Wie eine brausende Flut bin ich; ich breche alle Dämme und ströme dahin; Ich sprenge Berge, kein Ozean fasst mich, ich trete über die Ufer.

4. Strophe Mag der Horizont des Westens auch von stählernen Panzerwehren umringt sein; Ich besitze eine Grenze so stark wie meine glaubensvolle Brust. Lass sie heulen, fürchte dich nicht! Wie könnte solch einen Glauben je ersticken Jene Bestie mit nur einem verbliebenen Zahn, die man 'Zivilisation' nennt?

5. Strophe Kamerad! Lass die Schurken niemals in unsere Heimat eindringen; Mache deinen Leib zum Schild, auf dass dieser schamlose Sturm ein Ende nehme. Anbrechen werden für dich die Tage, die Gott dir verheißen hat... Wer weiß, vielleicht morgen... vielleicht schon früher als morgen.

6. Strophe Zieh nicht achtlos über den Boden, nenne ihn nicht bloß 'Erde', erkenne ihn! Gedenke der Tausenden, die leichentuchlos unter ihm ruhen. Du bist der Sohn eines Märtyrers, kränke deinen Ahnen nicht, es wäre Schande; Gib diese paradiesische Heimat nicht her, selbst wenn man dir Welten böte.

7. Strophe Wer opferte sich nicht freudig für diese paradiesische Heimat? Märtyrer würden hervorquellen, drückte man nur eine Handvoll Erde! Möge Gott mein Leben, meine Geliebte und all mein Hab und Gut nehmen, Nur trenne Er mich auf dieser Welt niemals von meinem Vaterland.

8. Strophe O mein Gott, dies allein ist das Sehnen meiner Seele: Dass niemals die Hand eines Frevlers die Brust meines Heiligtums berühre! Dass diese Gebetsrufe (Adhan) – deren Zeugnis das Fundament des Glaubens ist – Auf ewig über meiner Heimat erklingen mögen.

9. Strophe Alsdann verneigt sich mein Grabstein – so ich einen habe – tausendfach in Ekstase; Aus jeder meiner Wunden, o Gott, ergießen sich blutige Tränen; Mein Leichnam schießt aus der Erde empor wie reiner Geist; Alsdann steigt mein Haupt empor und berührt vielleicht das Himmelsgewölbe.

10. Strophe (Finale) Wehe du auch stolz wie die Morgenröte, o glorreicher Halbmond! Nun sei all mein vergossenes Blut dir von Herzen geweiht. Niemals wird es für dich, niemals für mein Volk einen Untergang geben; Freiheit ist das Recht meiner Flagge, die stets frei gelebt hat; Unabhängigkeit ist das Recht meines Volkes, das allein der Wahrheit (Gott) dient!

1. Строфа Не бој се! Неће угаснути у овој зори лебдећи црвени барјак, Док не угасне последње огњиште што пламти над мојом домовином. То је звезда мога народа, она ће сјати; Она је моја, она припада само моме народу.

2. Строфа Не мршти се, преклињем те, о стидљиви полумесече! Осмехни се мом јуначком роду! Шта је овај бес, ова љутња? Неће ти иначе бити благословена крв коју смо за тебе пролили; Слобода је право мога народа који обожава Истину (Бога)!

3. Строфа Ја од искона слободан живех, слободан ћу и живети. Који лудак помишља да ме у ланце окива? Чудим се томе! Као бујица сам побеснела; рушим бране, превазилазим их; Кидам планине, не стајем у бескраје, преливам се.

4. Строфа Нека су западне висине оклопљене челичним зидовима; Ја имам границу чврсту попут мојих груди пуних вере. Нека завија, не бој се! Како би икада такву веру могла угушити Та неман са само једним преосталим зубом, коју зову 'цивилизација'?

5. Строфа Друже мој! Никада не дај подлацима да у моју домовину кроче; Грудима заштити земљу, нека стане овај бестидни налет. Свануће ти дани које ти је Господ обећао... Ко зна, можда сутра... можда и пре сутрашњег дана.

6. Строфа Не гази тле говорећи само 'земља је', препознај га! Сети се хиљада оних што без покрова леже под њом. Ти си син мученика (шехида), не повреди свог претка, грехота је; Не дај ову рајску домовину, макар ти све светове понудили.

7. Строфа Ко се не би жртвовао за ову рајску домовину? Мученици би потекли када би само грумен земље стегао! Нека ми Бог узме живот, љубав и сав мој иматак, Само нека ме у овом свету не одвоји од једине домовине.

8. Строфа О Господе, ово је једина жеља моје душе: Да туђинска рука никада не дотакне груди мојих храмова! Нека ови езани – чија су сведочанства темељ вере – Вечито одзвањају над мојом домовином.

9. Строфа Тада ће мој надгробни камен – ако га имам – хиљаду пута пасти на сеџду у заносу; Из сваке моје ране, о Боже, лиће се крваве сузе; Моје тело ће избити из земље попут чистог бестелесног духа; Тада ће се можда моја глава уздићи и дотаћи само небеско престоље.

10. Строфа (Финале) Вијори се и ти попут зоре, о славни полумесече! Нека сва проливена крв од сада буде благословена. Никада теби, никада мом роду нема пропасти; Слобода је право моје заставе која је одувек слободно живела; Независност је право мога народа који се клања Истини!

1. Strofa Ne boj se! Neće ugasnuti u ovoj zori lebdeći crveni barjak, Dok ne ugasne poslednje ognjište što plamti nad mojom domovinom. To je zvezda moga naroda, ona će sjati; Ona je moja, ona pripada samo mome narodu.

2. Strofa Ne mršti se, preklinjem te, o stidljivi polumeseče! Osmehni se mom junačkom rodu! Šta je ovaj bes, ova ljutnja? Neće ti inače biti blagoslovena krv koju smo za tebe prolili; Sloboda je pravo moga naroda koji obožava Istinu (Boga)!

3. Strofa Ja od iskona slobodan živeh, slobodan ću i živeti. Koji ludak pomišlja da me u lance okiva? Čudim se tome! Kao bujica sam pobesnela; rušim brane, prevazilazim ih; Kidam planine, ne stajem u beskraje, prelivam se.

4. Strofa Neka su zapadne visine oklopljene čeličnim zidovima; Ja imam granicu čvrstu poput mojih grudi punih vere. Neka zavija, ne boj se! Kako bi ikada takvu veru mogla ugušiti Ta neman sa samo jednim preostalim zubom, koju zovu 'civilizacija'?

5. Strofa Druže moj! Nikada ne daj podlacima da u moju domovinu kroče; Grudima zaštiti zemlju, neka stane ovaj bestidni nalet. Svanuće ti dani koje ti je Gospod obećao... Ko zna, možda sutra... možda i pre sutrašnjeg dana.

6. Strofa Ne gazi tle govoreći samo 'zemlja je', prepoznaj ga! Seti se hiljada onih što bez pokrova leže pod njom. Ti si sin mučenika (šehida), ne povredi svog pretka, grehota je; Ne daj ovu rajsku domovinu, makar ti sve svetove ponudili.

7. Strofa Ko se ne bi žrtvovao za ovu rajsku domovinu? Mučenici bi potekli kada bi samo grumen zemlje stegao! Neka mi Bog uzme život, ljubav i sav moj imatak, Samo neka me u ovom svetu ne odvoji od jedine domovine.

8. Strofa O Gospode, ovo je jedina želja moje duše: Da tuđinska ruka nikada ne dotakne grudi mojih hramova! Neka ovi ezani – čija su svedočanstva temelj vere – Večito odzvanjaju nad mojom domovinom.

9. Strofa Tada će moj nadgrobni kamen – ako ga imam – hiljadu puta pasti na sedždu u zanosu; Iz svake moje rane, o Bože, liće se krvave suze; Moje telo će izbiti iz zemlje poput čistog bestelesnog duha; Tada će se možda moja glava uzdići i dotaći samo nebesko prestolje.

10. Strofa (Finale) Vijori se i ti poput zore, o slavni polumeseče! Neka sva prolivena krv od sada bude blagoslovena. Nikada tebi, nikada mom rodu nema propasti; Sloboda je pravo moje zastave koja je oduvek slobodno živela; Nezavisnost je pravo moga naroda koji se klanja Istini!

Eser Hakkında Notlar

İstiklal Marşı, Kurtuluş Savaşı devam ederken Mehmet Âkif Ersoy tarafından kaleme alınmış ve 12 Mart 1921'de Türkiye Büyük Millet Meclisi tarafından milli marş olarak oy birliğiyle kabul edilmiştir. Şiir Safahat'a alınmamış, 'O benim değil, milletimindir' denilerek Türk milletine armağan edilmiştir.